Godišnjica Nikole Čupića

РАТОВАЊЕ ХЕРЏЦЕТА СЛЈЗГПАНА ( ЛУЋРОВНИКПУ ко

П. Карано-Лвртковићи. и зи тим се до двнашњета дина није прекидало. Рид сам ди у кратке помене, То пљдавање споменика. у колико се тичу могни шипедметн. и ди Хуан кажем, кахо су их употршерошли писце, који су пс њима писали пригс мвне (ово чиним с тогн, ди не рих доцније, при помињинх појединих дистина. морао Оиљенитти во оне писце. који су се њима били послужили. у чеуу се лик не сдажем с њима у поединим случатвима кизију ОБД'Р. гдје томе руде мивсто.

Бећ је издањем под именом Каран 'Твртковићевиу настала могућност, Да се изворима првог реди орјоре С:времвничка кививања и да се равазеће рооно, што су дорнији писци незнањем и неразумијеваћем Орли запл. лр.. Тако је Мајков по њима почео хуногити мало сБјетлости Х О збрку, коју начинише Дирен. имак и Енгед“ ега је у осталом прилично омела трилошка у модавх Блидњ сављева уговора с Дубровником штампани је година 144'. мјесто 14:1.. те је мислио. да је Стлепан имао два пут омразу с Дубровником и с Бладисавом вимедно. Гледао је да сложи Хадкондилу и Лузерона: а заслуга му је. што је покушао, да одреди, како су се х овом послу Држали Турци, и како су преми њима опле Стрепан, Бавдигив и Дубровчани". Оно су послије њега сви писце из негавали, тако да ниеједним лоцнијим радом неге пало вис СсвлСТлости на ту страну. осим једвом Јиречековом рисправицом, о којој ћу доцније проговорети колико устреба. — П Јукић је самостално цијелу ствар лерепо испричао по истим српским споменицима. СОну њеколико прима Халкоклилинс причање о узроку рата. Па је шта више мили, да Х

-

5 објаснио је одакле је потекла Дифуренове погјоШшка,

која је и другима прејсшан, 0 Стјепаново, жени Ј'ленг. З—А. Мејков. Исторвја српскога народа. КЕ Дапичи-

ћеву пријевсду. Друго издање у Биограју ,576. стр. ::6—:%2.