Godišnjica Nikole Čupića

|.

= =

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 101

владаоци потврде чак и она дотадашња права, за чије им извршење нијесу могла јемчити та господа, Могли би нанизати читав низ посланстава и пријеписака с разним српским дворовима ради укидања царина и других установа, којих није било за цара Душана. А најглавнија им, међу свима и над свима, бијаше брига, да се никако ново сонпо тржиште гдјегод не отвори поред она четири, која су се била затекла.од старина, на Дријевима, у Дубровнику, у Котору и Светом Срђу на Бојани. И најенергичнија одлучност Тврткова и Сандаљева, у заплетима најбурнијих времена, морала се увијек сломити пред упорством дубровачке властеле.

Као да није било доста све то, што им је из Новога:% починио, стаде означавати њекаке тврђаве дуж дубровачке границе. Ово је још више могло забринути властелу. За тијем им поче дирати и у трговину. То бијаше доба, кад су увијек сва господа сусједна Дубровнику почињала своја непријатељства; тако им и Стјепан стаде нападати котар". Они већ видјеше, да се то не ће олако свршити,

чају не би ни Туберон могао овако говорити: „Кћасизапт, тепје вогшп зесипаћ ш« 16 гебив 8ибјафа, јогшипа 5џца ћаџа тодевје ши соерсге. Њафив сшп Уферћапо иипениз 5(онде, ас ор-шпо аиодие еБ прапиз Јићапо Вопо Мамоцив Везџо Ффввепеп Њбиз, визсериа, нтд.» 114.

26 _ у Новоме је Стјепан издао 5. Јула 1450. признаницу па добит Сандаљева поклада и другу на годишњи дохо-

дак конавоски, Моп. вегђ, 441 и 442.

27 _ Ријеч „котар» задржавам с тога, што су и Дубровчани тако звали своје државно земљиште изван града, а међу тијем су сви остали називи «земљиште, област, околина итд.»

сасвим пеодређепи