Godišnjica Nikole Čupića

96 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

пан баш у прољеће те, 1450, године био послао особито

посланство, да уреди њеке послове, и тако је био боље притврдио старе односе, који су њега и Сандаља, његова

Рој. Возлље. 295, каже, како крајем године «ротоси Туапа Ниојада 1 ровгедоуапјет глпзКкоса дуога !ггтаупапа 91 пјестоуа (Тотабеуа) гагпитса ва деврофот вгђакип>. Како је ово рвчепо б6св помена икаквог извора, не можемо га примпти, особито што је слабо било могућности, да Јанко стане мирити Томаша и Ђурђа. Тако исто не можемо од своје воље узети мир ни за 1450 годину, и ако немамо помена о рату, нарочито пошто је Јанко по одлуци саборској почео отворена непријатељства с Ђурђем (види Мијатовића 169 и 170), а то је без сумње годило Томашу. У овом погледу Мијатовић, па ист. мј, врло згодно каже: «не знамо дали има какве унутрашње за сада још невидљиве свезев с подитиком, коју је Хуњадија према Ђурђу предузео, али је вредно запазити, да је у истом месецу Јуну стигла краљу босанскоме Томашу из Рима була, којом папа Никозла хвали краља, што ратује „противу Турака и јеретика манихејскиха, па даје опроштај грехова свима и свакоме, који у војсци краља босанскога против таких непријатеља служи (Каупајд! Аппа!. ессјев. ХХУПШ!, 554)». Немоам при руци Рајналда, али је напско писмо, о коме је ријеч, штампано у Тајнера, Моп. Нипс. П. 255. а како је ту, јасно потврђује везу између папиног писма и Ђурђевих односа с Босном и Угарском. Тамо се говори о рату «фдиод сопфга Тигсоз 66 ћеге совз Мапсћеов рго «па дегеплопе сегпз ад герглтепдат Шогит ваеушШат е аЛогит Сћг1ве1 пошт1п1в ћовзбћит јп раг«ејђиз 11115». Пошљедње св ријечи тичу некога, који није био ни Турчин ни богомил, могао је дакле бити само православни, јер не би ваљда папа тако говорио о католицима. Говор је дакле извјесно о Ђурђу. Према оваквим односима између краља и деспота у Јуну 1450, видимо кака јо згода била с те стране за Стјепана.