Godišnjica Nikole Čupića

г.

190 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

21. Маја, који одлучи, да се због тијех прилика у Италији и трошкова не могу у то упуштати, али да се одазову Стјепану, ако се Италија умири. Даље ријеше, да се оштро пише у Дубровник, а за гласове о посланству Хуњадскога захваљиваху ; за остало пак одлуче, како је Стјепан могао бити најзадовољнији“. Све је то одмах саопштено посланицима. Ови су особито били задовољни, што ће сенат писати Дубровчанима ради оног напада на посланика, те у том погледу замолише, да кад им због послова не могу сасвим помоћи, нека барем неутралишу море. То је сутра дан изнесено пре вијеће и одмах одлучено, да се уради, да Дубровчани не држе лађе на мору и сте стране не нападају Стјепана, али да се и Стјепан обвеже исто тако“.

Кад је Хуњадског посланик Тома дошао у Дуброввик, нашао је властелу већ готову, да се не надају маслиновој гранчици. Журговићев је пут до султана био добре среће“, те забринутим Дубровчанима почињаше расти срце,

63 __ бесг. сопз. гов. ХТХ. 60. Асја П. 435—38. Љ]бић у Оглед. 1., 262 говори о овоме под |. Маја. За кућу је одлучено, да понуде посланике да је потраже, пошто је сенат није могао наћи, а за најам, нека кажу колико траже, па да им се исплати.

48 __ бесг. сопв. гог. Х1Х. 61. Асја П. 438 и 39.

65 _. О његову успјеху на порти каже Растић овако: «оббепе а дицеПа согјо 1а сопегтаглопе д1 #11 1 рмлуПеси сопсева; АП Касизе; да Атигабе, радге аде! геспаоје Маотебћо, в 4: ру Ја пизаопе Ф'ип виђазсја рег јоштаг а! дисса Зеегапо п фзагто е соауепг д'ипа расе гашглопеуоје соп Ја гериђиса>». О овом субаши не знамо ништа више, је ди није ди отишао Стјепану, али ђе ово друго бити призичћТије. Што се тиче потврде повластица мислим, да је Журговић само утро пут својим грађанима и да ће то бити коначно свршили нарочити посланици из Дубровника. Ову потврду повластица помињу и

ПРЕ