Godišnjica Nikole Čupića

192 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ Њима је то сад лако, а доцније би исто опет њему било лако, чим се узмогне удружити с Млечићима. Бољих прилика не ће бити од садашњих, кад му не могу помоћи ти његови вјечни савезници. Међу тијем се они могу надати помоћи од намјесника угарскога; деспот је већ изјавио да ће ударити па Стјепана, а кад је Ђурађ с њима, обезбијеђени су од султанове стране, јер је он пријатељ и повјереник падишин, а и босански би се краљ могао склонити, да се измири с Ђурђем, па да се свеже сњимис њима, и заједно подијеле Херцеговину. На ово ће се псошљедње ударити, што се прије двадесет година сличан савез био склопио против Радосава Павловића, па су га на крају ради порте са свијем морали напустити. Данас је стање у том погледу сасвим друкчије. Султанову је силу сломила храброст Хуњадскога, а деспотова је земља преграда између херцегове и султанове: тако се сада не морају бојати Мехмедове силе. Они ће дакле не само обезбиједити свој даљи опстанак него и проширити границе пространим дијеловима Херцеговине.

Те њихове наде нијесу дијелили мудри и искусни вијећници Жупан Бунић и Мароје Михочев Растић, чије су заслуге и прошлост велику цијену придавале њиховим ријечима“. Они су св најупорније противиди рату и пре-

66 __ Растић вели: (А савр ЂеПпе зрегапље див воћ в6пајол М. Е. в 0. В. орропехмапо 41 (ог гасгјоп:». Међу тијем Туберон, 114, види његове ријечи па крају 25. напомене, каже, да их је и више било противно. Ја мислим, да је у самом почетку, одмах пошто је К њима свратио Јанков посланик, било више противљења, и да се даљим вијећањем тај отпор стишавао, тако да су при пошљедњем рјешавању само Бунић и Растић били противни. На то као да упућује и сам Растић, који овако црта стање по доласку тог посланика у Дубровник:» ПО вепајо уедепдо 1гшлозј (ши но тела 4! (апи