Godišnjica Nikole Čupića

|РНРРНИА- ма с

ОДАОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА 13

био је Турцима славну победу над јевропским крстоносцима. |

Што је Вук, одмах после овога, (1398), допао турских тамница и умро у њима од турског отрова, можемо мислити, да је могло бити и зато, да се тиме награди Стеванова верност султану, кад су после овога, протерани из своје очевине и Вукови синови и кад је Стеван добио тада, и Вукову државу под своју власт.

Но, за кратко време по овоме, умели су и Вукови синови да се удостоје милости султанове, те су се вратили, помоћу Турака, у Њиову државу и добили од Стевана своју земљу, под своју власт. (1397-1400).

И сад су сви, и Лазареви синови: Стефан и Вук, и њихови сестрићи а Вукови синови: Гргур и Ђурђе, борили се за Турке, против светског завојевача, страховитога Тимура.

Разбијени у битци на Ангори у Малој Азији (1402), гди је Гргур пао у ропство, Стефан Вук и Ђурађ, склонили су се у туђ свет, да и тамо раде о глави један другоме.

Стеван је израдио у Цариграду, те је Јован, син цара Манојла, бацио Ђурђа, Вукова сина, у своје тамнице, а он се је, са својим братом, вратио у Србију и сео и на свој и на Ђурђев престо.

Али се је и Ђурађ ускоро спасао грчких тамница и отишао право Турцима у Једрене, па отуд кренуо с турском војском против Стевана и да му изнуди своју државу и престо свога оца.

Ујаци Ђурђеви, Стеван и Вук, сусрели су, са две српске војске, сестрића Ђурђа, који је водио на њих и на Србију, две турске војске. Стеван је разбио једну турску војску, код Трипоља ниже Грачанице, на Косову, (1402), ал је Ђурађ, с оном другом турском војском, сатрђо ону другу српску војску, којом је управљао Вук, Стеванов брат