Godišnjica Nikole Čupića

18 ОДЛОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

је по четири четворних кула, сем оне стране, што је окренута Врачару, која је имала њих пет.

Кад замислимо једну и ма коју страну Ђурђевог, троугаоног Смедерева — града — (1429 — 1430), с његовим округлим и четворним кулама, како ове изгледају још и данас, имамо општи спољни изглед Београда из времена од пре четири и по века.

Онај део, у десном задњем углу горњега — унутрашњега — града, што гледа на Саву п на Дунав, био је обграђен засебним зидом с округлом кулом на источном углу и четворном кулом у средини јужне стране. |

Сва је прилика, да су, у овоме градскоме делу, били сјајни двори деспота Стевана Лазаревића.

Где је био „Перивој« деспота Стевана, а где су му биле оне „Слатке Воде« не види се из овога плана, те се не зна где је оно била, друга деспотова црква и где „Странопријемница“ за болеснике, с црквом у њој.

Али има на плану »Црква Свете Магдалене“ на врачарском висоравну на путу који води у унутрашњост Србије, у чијој су порти за време опсаде Београда 1456 год, држали Турци своје коње, а у ћелије своје хареме.

Има и данас још, једно место на Врачару, које мештани зову „Црквиште«, и оно је на истој страни иу истом околу, где је, по овоме плану, била ова црква Свете Магдалене, те се може бар да мисли, да је овде могла бити једна од ових Стеванових цркава.

А готово је вероватно, да је Стеванов, Свети Никола, добио под Мађарима име Свете Магдалене, као што је Београд постао тада Нандорфејервар.

У ово можемо да верујемо у неколико и за то, што су Мађари, 1456 год. под Хуњадијем, одбили Турке са Београда на дан Свете Марије Магдалене, [22 Јула 1456) па су могли, из осећаја верских а и из признања и бла-