Godišnjica Nikole Čupića

-300 ВУК БРАНКОВИЋ

босанског војводу, сведочи још и ово. У Босни, у селу Бранковићу (на половини пута између Вишеграда и Рогатице), како су ми причали пријатељи из Босне, живи потуричка породица бегова Бранковића. То ће бити потомци онога кнеза Вука Бранковића, који се, 1454 године, помиње с осталим властелима војводе Петра и кнеза, Николе, синова војводе Радосава Павловића! 2, којих је држава била прва на ударцу Турцима, кад су 1463. Босну освојили, и који су тада обојица погинули! Ну бегови Бранковићи издају се за потомке косовског Вука Бранковића!““, а то је само даља последица мешања овога са војводом Вуковићем, прем да није искључена и та могућност, да је босански Вук Бранковић један од оних властелћ, који су, кажу, пропустили без боја Турке у Босну 1463 године, што би, ако је истина, било један узрок више да св Вук Бранковић помеша с босанским војводом!%%. На послетку још је и то вероватно, да је Вуку Бранковићу пала на терет и кривица Вука Лазаревића, који је заиста велика, зла с Турцима нанео својој отаџбини, и живот завршио у Пловдину, где и Вук Бранковић!0%, 162 Моћ. Зегр. 472. 163 сраг. УГ, 13.

164 На скоро после окупације Босне и Херцеговине донео је уОбтог> оваку анегдоту. Неки маџарски коњички мајор заурадо запита бега Бранковића, да ли зна да је његов предак издао на Косову, на што му бег одговори: «Знам, господин мајоре, ну ви заборављате да је он предводио маџарске катане!», и тим га одговором уђћутка.

165 Да је Ђурађ Бранковић Ш, који се, пре 200 година, дажно издавао за потомка Вукова, знао постојбину његову, доиста се не би називао «од Подгорице» (Гл. ХХХУ, 100— 102 и ТХУП, 152—153).

166 у карловачком родослову из почетка ХУГ и Бранковићеку летопису из почетка ХУП века казује се, да је кнез