Godišnjica Nikole Čupića

46 ОДЛОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

и која преставља Београд, како је ове године изгледао, кад се је гледало на њ с дунавског војеног острова.

Високи зидови, с вишим још, округлим и четворним кулама, од коих су биле највеће, оне две, што су се звале : Небојша (Кигсћетећ!в) и Китица (Шкветшигпа), било је све из чега су биле сложене београдске фортификације у то време.

Но Београд је оскудевао у ово време, у великим топовима за обрану града, које је изгубио, као што смо видели, при нападу на Ковиље, командант Београда, Јован Запоља, још 1515 г. а вије имао ни артилериске спреме, а ни барута колико је требало, и краљ Лудвиг, зато је наредно те су се спремиле у Мађарској, неколике лађе на које је натоваресњо колико је требало топова и барута да се спусте у Београд.

Х. даузеће Шапца. Турска војска код Београда.

Сулејман је чекао на своје посланике које је био послао у Угарску, скоро, пуну годину дана, и кад је чуо, после овога, како су ови тамо зло прошли, требало му је, да се само поклони гробовима својих праотаца, па да се крене са силном војском од 300,000 људи на Угарску и на Београд.

У приликама згодним и повољним, које су му створили команданти турских војска на границама Угарске, узевши од Мађара на своју руку и без објаве рата на крају 1520 године, граничне градове: Соко, Сребрник и Тешањ, Сулејман је пошао на Мађаре с намером да прво узме Београд нападајући на њ пепосредно и обкољавајући га у исто време преко Шапца са стране Срема и преко Смедерева са стране Баната. |

Пошавши из Цариграда Маја месеца, 1521, стигао је у Једрене 27. и. м; 9 Јуна био је у Пловдиву а 16