Godišnjica Nikole Čupića

1 нози ПИТАЊЕ " ха. РЕЖУ-

|| ||

представништва и установе народне свака према својем нахођењу. «')

Основ дипломатској борби што је се повела у корист Пољака 1831 и 1863 год. био је у тврдњи од стране западних сила: да је Русија обвезана уговором од 1819 год. да држи Пољску као засебиту, уставну државу; да су само под тим условом те исте западне силе пристале да се споји највећи део велике војводине Варшавске - са Русијом, и да су следствено, установе којима је Пољска, обдарена после тог уговора стајале под колективном гаранцијом свих сила потписница. у

Ја сам раније изложио преговоре што су се водили 1813 год. о пољском питању и мислим да се из њих даје јасно видети нетачност тог тврђења. Истина је да сум Францеска и Енглеска изјавиле тада „своје симпатије обнављању Пољске; и истина је такође да је и кнез Метерних на Конгресу Бечком чешће гласно оплакивао велику политичку погрешку, коју су учинили Јосиф П. и министар Кауниц пристајући пре 40 год. на деобу Пољске. Али сте је то било тек узгред, да би се објаснило да се силе не опиру плановима цара Александра зато што су непријатељски, расположене према Пољацима. Лорд Каслри је говорио отворено да цар хоће да обнови пољску краљевину само да би лакше извршио своје амбиционе планове, и да је по његовом убеђењу та пољска, краљевина под руском влашћу велика опасност за суседе руске. Инструкције Луја ХУШ. изјављивале су са своје стране да Францеска престаје да се интересује за, Пољску, јер Русија хоће да је обнови умне зато да изгуби сно што већ има, већ да би стекла оно што још нема.“

Енглеске и Францеске дипломатске ноте од 1831 и од 1963 год. хоће да нас убеде да је Бечки Конгрес

1, Агећпуез ффотанаџез год. 1863, ТУ стр. 219.