Godišnjica Nikole Čupića

316 КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ

ручју матера својих. Језик дедету које сиса приону за грло од жеђи; деца ишту хлеба а нема никог да им ломи. Који јеђаху посластице, гину на улицама; који одрастоше у скерлету ваљају се по буништу. И кар који допаде кћери Израјиљеве већи је од пропасти који допаде СОодому. Оне су биле чистије од снега, беље од млека. Тело им је било сјајно као сафир. А сад им је лице црње од угља, кожа им је прилепљена за кости, осушиле се као дрво».

Међу старозаветним књигама тако зване Давидове лирске песме, имају своје специјалне и узвишене лепоте. Никад људски језик није нашао подеснијих речи и више речи да опише величанство Божје у његовој слави, сили, љубави и правди, а уметност није измислила простији а лепши облик од псалама. Псалми су пример јединствен како је истинито одушевљење неисцрпно у начинима и речима да се искаже. Тема је у свима тим песмама једна , али је одушевљење у свакој знало наћи друкчији израз, друкчије слике и дати свакој њену засебну важност и лепоту. Човек у својим људским слабостима, опседнут тешкоћама, обурван бедама нема друге наде до у Бога који ће тегобе његове разбити, непријатеље његове силне и многе срушити, ланце му покидати. Душа човечја опседнута ластима земаљским, грчевито се отима; и у тешкој борби и немоћи очајничкој излива у тугу и лелек; или спасена и ослобођена кличе прослављајући у радости, весељу и хвали" избавитеља, бранича, штит свој — Бога правде.

Говор песника повија се за осећањем; час је енергичан и силан, час нежан и сладак. Од свих старозаветних песника псалмисти су највише утицали на доцније песнике хришћанске цркве. Њима се подражавало у свим вековима, али је врло мало црквених песника који се по одушевљењу, обилности мисли, бујности осећаја, 6огаству и лепоти слика могли нешто приближити узвишеној лепоти псалама еврејске књижевности.