Godišnjica Nikole Čupića

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ 437

приближава се Јакопану Тодију, који је спевао сјајну песму Богородичину У!ађаг тајет доћотоза; нити Томи Челану, кад узвишеним говором и у страховитим сликама описује суд Господа; нити Томи Аквину, кад позива сијон да прославља Господа, или кад у оној песми необичне нежности «Нис одог егоз Нис зорогМегог гатоз дЧерготаце« и т. д. пева, како душа чезне, чежњом љубави, за небом, и једва чека да се вине к њему, својој ота џбини. Да ли је та љубав; што је к небу вуче, 60; или је тај 60 љубав, она не зна; али једно осећа, да је мио тај 6д, да је слатка та љубав. —

Каква разлика у гледању на смрт између Томе Аквина и Јована Дамаскина.

Ап атшог долог 856 Ап долог атог 86 Ипгишаие пезсто Џпши ћос 56210, Влапдиз Ше долог ез| Ош шешз ашог езе,

Јат унае Пипшпа КЕшире о апиппа Тепј5 азсепдегв без еБ гепдеге Ад соеп Аба Наес теа раџа.!

Песници источне цркве певали су, већином, у прози или јамбским стиховима. Дамаскин је увео у песму ритам — дељење на слогове дуге и кратке. У песму западне цркве ушла је, још од најстаријих времена, употреба стиха са сликом и алитерације, а то обоје даје песми _извесне озбиљне музике, каква се осећа и кад се не пева, па смем рећи кад се песма и не разуме. Такве музике песма источне цркве нема.

5 Сатлег. КшЕ Севећ, Паз Ми ејанег р. 264.

,

ГОДИШЊИЦА ХП 22