Godišnjica Nikole Čupića

0 БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ ХТУ И ХУ ВЕКА 5

~

знатније државе Балканскога Полуострва. Тога ради се Србија и околности њене помињу у Упутству на више места, а о Балканском Полуострву говори се врло много у току целе књижице, истина с великом релитијозном мржњом католичкога калуђера, али и с очевидним дубоким познавањем. Француски издавач овога дела напоменуо је сам, како по читању овога списа, изгледа да је крсташки поход управљен више на Грке него на Мусломане. ( тога тај епив заслужује да се нарочито проучи и да се из њега е пажњом џецрне грађа за познавање Србије и Балканекога Полустрва. Мало даље ми ћемо, у тој намери, с нером у рукама, прелистати тај спис, ни тамо ћемо изнети и остало што нам се учини потребно за боље познање списа. Овде прелазимо да кратким потезима обележимо Брокијера, његово време, п његову везу е Буркардом по којој и ми Буркарда везујемо е Брокијером.

Читавих сто година позније, у околностима знатно промењеним турским насртајима на Балканско Полуострво, на једноме од великих васалних дворова Краљевине Француске, покренуло се на ново то исто питање о војевању против неверника и о ослобођењу ('вете Земље, о ком је е толиким одушевљењем писао Буркард. Било је то на двору Ђургоњскоме, коме се од 1416 до 1467 на челу налазио војвода Филип Добри. Отац је Филипа „Тоброг био онај исти Кан Небојша (Јеап запз Репг), који је 1996 командовао крстатима Француским у боју на Никопољу 25 септембра те године, где је од султана Бајазита био побеђен. "Тада је Жан Небојша допао ропетва турскога, и тек је после (1404—1419) владао, по емрти оца свога. Филип је господовао не само над једном од најбогатијих области Француских, над Бургоњом, нето и над Фландријом,