Godišnjica Nikole Čupića

Ш

Ми смо горе на свом месту навели прилике које су Буркарда и Брокијера везале једног за другога. Оне су узрок, те ву њих двојицу до сад поменули у нашој књижевности исти писци, Ј. Ристић и др. П. Матковић.

Ј. Ристић је поменуо Бертрандона де-ла-Брокијера у белешци њему нарочито посвећеној, коју је писао 1854 у Паризу. Посао је тај штампан у Гласнику УЛ, и о Брокијеру се говори од стр. 211 до 220. Главно су извадци из бележака Брокијерових, који се наводе у преводу, али забележено није да ли се наводе по преводу с оригиналног рукописа или с издања Легранда д'-Оси, које је до скора било једино штампано издање. Ар. П. Матковић је писао о томе путнику у Кади ХОП, 167—173, извадивши што му је, према плану његова рада, требало. Он се служио издањем Легранда д -Оси, о коме ћемо одмах сад говорити.

Све до почетка овога века дело Брокијерово није било издато, нити је на се привукло пажњу научника. Први га је приказао свету Легран д -Оси (Бестапа 4' · Апзву), Француски академик. Он је 22 месидора године УП читао у Академији опис пута Брокијерова, само што му није сачувао оригинални језик и стил, него га је дотеривао на садашњи Француски. Предговор „Легранов и тако поправљен текст бише штампани у Ме-

5»