Godišnjica Nikole Čupića

О БАЛБАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ ХЈУ И ХУ ВЕКА 41

рит ваљ ––——— - а 5 == - са НЕ веле ша ЕШ љиљана о — –

да тим (стр. 181) настаје опис личности султана

Мурата. „Човек је то, као што сам већ казао, гојазан, „овратак, лица спљоштена као у Татара, носа доста „Великог и кривог, очију доста малених, јако мрка „лица, великих образа и округле браде. Кажу ми да „је добре нарави, благ и лак на давању чинова и но„ваца. Још ми кажу да ни за рат не мари, и тосеин „мени тако чини, јер кад би он хтео да употреби ве„Лику силу ин велике дохотке, којима располаже, могао „би лако силна освојења учинити при слабом отпору „Који би му се од стране хришћанства указао.“ Наведавши неке податке о доходцима и о саставу војске, по којима је Румелија (европска страна царства) дужна била давати 80000, а Азија 10000 војника, а султан је уза се држао 5000 које коњика које петака, Брокијер наводи како се та војска морала сама издржавати, тако да је п скеларину на Калипољу (при прелазу из Азије) и на Дунаву (кад би се преко Дунава у рат ишло) морала плаћати из евог џепа. То је била војска спахијска, коју бу спахије биле дужне стављати на расположење султану од доходака које им је султан даровао. Ако ли је требала већа војска, могло се дићи и на 120,000 у Румелији, али под најам за 5 аспри коњик, а за 5 пешак, само од тога једва половина може бити потпуно оправна (е коњем, штитом и сабљом), а друга половина не носи ништа друго до батине. Није Друкчије ни с онима из Азије, само што њих више цене, во доиста су стратнији (стр. 155).

Још Брокијер казује (стр. 133) да је чуо како султан много троши на лов и на лтице, и како је чуо да има више од хиљаду керова, а више од две хиљаде птида, од којих је многе и сам видео. „Највеће задо„Вољетво налази у пијанчењу. Мили су му људи који „добро пију, а говорили су ми да и он сам пије добро,

За о