Godišnjica Nikole Čupića

48 БУРКАРДА ПЦ БЕРТРАНДОН ДЕ-ЛА-БРОКИЈЕР

„И држи двор, а на диванани само он и они што му „носе јело. Паше бејаху изван диванане, и стајаху по„далеко од султана, а тако и остали што су први пут „били с њима, али их бејаше мање. Исто тако НИТИ „бејаше ормана за пиће, нити властелина босанскога, „Вити влашких племића, али бејаше брат војводе Ће„Фалонијског по имену Мањоли, који стајаше пред сул„таном тако покорно као да му је слуга. И посланика „зауставише ту на уласку, докле не би наредио. И онда „видех како султан оставља двор, што пређе видео НИ„сам. Иђаше веома брзо, као што сам горе казао, и „ношаше златну хаљину зелене боје, која не бејаше „Веома богата. Докле султан држаше двор, велики ка„Дија и други којима је то поверено, расправљаху И „суђаху свакоме на самом уласку у двор, и гледао сам „странце хришћане где бејаху дошли на жалбу. А чим „се султан диже са свога места, и остали изиђоше, а „паше наредише те дође посланик као год и пређе, и „На истом месту, и одговорише му да султан поздравља, „свога брата, војводу Миланског, коме је рад много учи„Нити, али му се чини да нема смисла оно што тражи, „те треба да је задовољан што је он до сад, за, његову „љубав, уздржавао се да у Угарској много не осваја, јер „је могао да је хтео, и то треба да му је доста, пошто „би султану мучно било да враћа што је на сабљи за„добио, а у овај мах ни он, ни његови људи немају „где на другом месту да војују до у земљама тога цара. „Иначе и тај цар и претходници му увек су побеђи„вани од султана, и увек су бежали пред њим, као „што свак зна. То је био сав одговор. По том ми по„менути посланик приповедаше, како је Турчин последњи „Пут тукао цара пред Голупцем, и Како је погинуо „Г. Адвие, племић пољски, и 6000 Влаха. Посланик „је путовао с турског двора, па је пред цара стигао