Godišnjica Nikole Čupića

50 БУРКАРД И ПР ДЕ-ЛА-БРОИЈЕР

=: аи == раеи — па - = НЕ сиса а а рт = = =

кедонији. Хвали родност маричке долине око Пловдина; за Пловдин каже да је некада био још већа, варош, а и тада да је био велики. Бележи да је насељеност Пловдина већином бугарска, вере православне (стр. 200).

Причајући како је даље путовао уз Марицу до планина (што ће рећи до околине Белове и Ихтимана), Брокијер казује како су те горе опасне за пролазак, ради лопова и убица, и како је султан, ради сигурности, наредио да се ту населе села, и да ће она бити слободна од данака. 'Тога ради су се ту населила два бугарска села, и једно је од њих „на граници Македоније и Бугарске“ (стр. 201).

Описујући Софију, Брокијер каже да је то била некада врло велика варош, што се види по зиду који је био некада, а који је сада до земље разваљен. Има и мали град. да народ у Софији приповеда да је већином бугарски, да по селима има мало Турака, и да је народ врло вољан да (се ослободи турскога ропства, кад би само нашао кога да му помогне. У Софији је Брокијер гледао Турке који су се враћали с неког испада у Угарску (у марту 1488). Ту је нашао и Ђеновљанина Николу Чибу, који је те Турке гледао кад су прелазили Дунав, рекао је како ни од десеторице један нема и стрелу и мач. А сам је Брокијер у СоФији видео како ти што су се вратили већином немају стреле, него носе понајвише само мач, и да је таквих било више него оних који су имали и мач и стрелу. Који су били боље опремљени, имали су мален штит од дрвета. „Чини ми се, вели Брокијер, да је велика сра„мота што је хришћанство покорно таким људима.“ (стр. 202).

УТ. По изласку из Софије и из СоФијскога Поља Брокијер приповеда (стр. 208) како је ушао у земљу брдовиту, лепу за пут на коњу, и како је дошао у