Godišnjica Nikole Čupića

52 БУРКАРДА Н БЕРТРАНДОН ДЕ-ЛА-БРОКИЈБР

„једну миљу од реке Мораве, која долази из Босне, „и велика је река, којом се граничи Бугарска и Ра„сија или Србија, што је једно исто. Турци су ову „варош освојили пре шест година. Она је нала и врло „добро ограђена двоструким зидом, који је по врховима, „где су стрелнице, порушен; имала је и градић, сада „разваљен. У тој вароши Крушевцу борављаше старе„шина границе на овој страни од Влашке до Словеније, „врло велике земље. Име је томе старешини Синан-бој „ (Сеупап-ђеу), господар највећега дела ових крајева, „Који понајвише станује у овој вароши. Овде сам ви„део и велику жалост, једну врло лепу племениту го„спођу из Угарске, коју је приликом неког упада у „Угарску заробио један потурчен Угрин, и сад је држи „Као жену. Када је нас спазила, поче плакати страшно „жалосно. Веру је нашу сачувала. Казаше мн ни то да „је Синан-беј био Грк, и човек мудар, Боји вина не „џије као остали. Њењу је Турчин поверио све ове „крајеве. Он ником не да прећи преко реке, ако га не „познаје, или або нема писмо од султана или од ру„мелијског господара, ако је султан куд отишао. СвВак „ Синан-беја слуша и боји га се. И рекоше ми да је „добар човеб.“ (стр. 206).

УП. У оно време кад се Брокијер из Свете Земље кроз Србију враћао својој кући у Бургоњу (пролетњих месеци 1433), граница је међу Србијом и Турском била на Морави међу Крушевцем и Варварином. _„Н тако, „пошавши из ове вароши Крушевца —- наставља своје „приповедање Брокијер — стр. 206 — пређох реку - Мораву селом, и ућох у државу деспота Расије или

[ што је с оне стране реке, то је турско, 4

ове стране, то је деспотово, а он за то плаћа шине 50000 дуката данка. И кад бејах пре. нађох земљу врло лепу и добро насељену