Godišnjica Nikole Čupića
у
Прође прва ватра, прође гроза опасности, и ми почесмо да излазимо из својих кућа, из склоништа, на своје обичне радове.
Арнаути непрестано долазе: пребројавају се, прозивају, опремају, упућују на границу.
Механе су пуне Арнаута. Они, који имају своје кумбаре“) и пријатеље, иду њима у госте.
У овој прилици ја сам радо дочекао Мехмеда из села Велевинца. Српска кућа, у којој је Арнаутин, сигурнија је од напада арнаутског иди „посета“ Баквих „милох“ гостију. |
— Ама, шта је ово, Мехмед-ага... шта ће овај Србин ! —- упитам га ја.
— Е, море хоџа") к'смет је такав. Што је суђено тој ће бидне... ич му чаре“) нема.
— Тако је, Мехмед-ага, ади што ће Србин на царској земљи !
— Чујеш, хоџа! Ти си појаја (цевао... читао) многе књиге, и, може бити, по нешто и поарно од мене знаш. Ама знаш ли за Бег-Мијајла... БегМијајла... што је бија пред овога Бег-Милана !
— Чуо сам.
6) Кумбара или кум постаје Србин Арнваутину тиме што му дете први пут ошиша.
7) Тако зову учитеља и Турци и Арнаути; само ивтелетентвији Турци зову га ефендијом (господином).
8) средства