Godišnjica Nikole Čupića
94() ПРЕД КОСОВОМ
Но проклети муртати!'") На њи' Бег-Милан даја рушвет (мито)... па се они и не бијев сас српсву војску, но само по један Ффишек испалив, па турив пушке на рамена... пуцав и враћав се натраг!.., Муртати су асли ђаури! Да несу они, Србија би била на наш аскер колико један ручак...
Емен, чујеш хоџа! Ти си бија у Србију :
— Био сам, Мехмед-ага.
— Ама бат у Србију бија си:
— Баш у Србији.
—- Тако ти вере! да те питам право да ми кажеш,
— Хоћу, Мехмед-ага.
— Чуја сам, да је Србија како нека башча... такој арна земља! и како нека китка цвеће... такој убава ! |
— Јест, Мехмед-ага, лепа је као најлешпа, башта ; мирисна је као китка најмириснијега цвећа.
— А па! па! па! — повика Мехмед.... Па казујев да је много богата. Кад се иде кроз сокак, па се погледа у пенџери, види се пуно злато.
— Пуно има злата... дуката... свега, Мехмед-ага. — А капе '!...'")
И тамо чим који направи милион грош, одма тури бајрак на кућу !... Бабаџан !...
А да ли има много такој бајраци на куће •'
Много, Мехмед-ага.
— Чуја сам, има много убаве коконе'") — је
л' истина, хоџа '
о о о = и
13) издајници 4) браво ! 15) тоспођице
•#