Godišnjica Nikole Čupića
ПРЕД КОСОВОМ 951
На моје питање о рату и војсци српској, најстарији ми неким свечаним гласом рече:
— Србија има артилерију, какве нема ни Ру«сија ни ма која друга држава. Кад би Турска имала српску артилерију — ми бисмо могли ратовати с целим светом!...
Замолише ме, да ђаци отпевају коју песму, и ђаци певаху — „Иже терувими“ првога гласа.
Песма им се тако допаде, да су је ђаци морали поновити... |
При поласку опет ме поздравише поздравом: „Селам алећ“, и ја им куражно прихватих отпоздравим: „Алећим селам“....
Сутра дан опет дођоше, и замодише ме да се опет пева „НИже херувимш“.
Али се изненадих, кад један поче нотама да бележи тонове и целу песму забележи, те лепу српску херувику однесе у далеку Азију.
"Захвалише ми и срдачно се са мном опростише.
Мени остаде само да премишљам и сравњујем „дивље азијате с питомим европљанима !