Godišnjica Nikole Čupića

КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА 317

Поред оскудице у критичним подацима, немамо ни народних предања. Оно што се данас чује у врањ. овр., мање више ушло је у народ из књижевности, која се последњих 20 година и тамо живо ири. Уз предања она, која сам у тач. П изнео, и која не стоје са књижевности у вези, а могу се узети у научну дискусију, изложићу и овде једну версију, која стоји у опреци са досада утврђеним мишљењем“), о операцији турске војске на Врању 1454. године. |

·Ну да најпре изложим критичке податке; Мих. Костантиновић је као најопширније представио овај догађај, за то ћу са њиме почети.

Он нам прича“) „.... И тако кад је Цар (Метмед) дошао у једну земљу Константинову, на поље које се зове „Жеглигово, на граници рашке земље, чуоје за људе, који су се скупили у Ситници, а за друге у Глубочици. . . . тада она војска (српска) која је стајала у Глљлубочици, трабро удари на турску војску и побила је многе Турке, па и знамениту турску господу. Посље дође сам цар са својом војском и разбије и: код једне воде, која се

зове Трецања..... и тако даље. Друга версија у детописаца“) је: Њ лдто (1455.)..... и Скобалшњ оуби тоурке оу банге,

септемвруа .кд. оуторникљ. по том ноемврга .8%. приге баша на кислине, ц Скобалика оутвати, и бислљљ плбноу многоу.

3) Ст. Новаковића „Ново брдо и врањ. Поморавље“ 79—90. О овоме догађају је писао и М. Вукшћевић у Октомбар. свесци »Дела<“ за 1894. год. али је некритичан и тендециозан, те га не ћу ни обухватати овде, у толико пре, што није од Новаковића вичега више изнео за науку.

%) Гласник уч. Друшт. ХУШ, 115, 116

У За. Рашку 78.