Godišnjica Nikole Čupića

390 КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА

—— — — мЕ5: о и о њи

јући Турцима своје једине везе (пролазе) са оном војском у Ситници, или, барем, не Пубеци наслона на своју Дубочицу.

По ономе како Моваковић (на стр. 57—89) резонује, да је Скобаљић после победе над Турцима у Бањи, помакао своју војску напред, и по ономе где места: Лислине и Трепању ставља, изгледа да је ова турска војска долазила долином Моравице, те би у том случају једини слободан терен и ослонац за Скобаљићево држање противу Турака био предео између врањскога Поморавља, Власине (планине) и паланачке наљије. И у том случају би Скобаљићева намера била, да тај крај сачува од Турака, и не би никакве везе имао, нити са оном војском у Ситници, нити са својим крајем, Дубочицом, јер док би Турци преко Моравице и Врања дошли "у Бању, затворили би Скобаљићу све путове у том правцу.

Данас се зна за два имена места у Пчињи, воја су слична са именима: Дисљине и Трепања, те би се могло још и комбиновати да је се Скобаљић ломио с Турцима, по што их је потукао у Бањи, по пределу Пчиње. — У станцима р. Пчиње и Марганске има стена, које се зову Трипошницом (пота. Трипошница), а у атару села Стајковца“), испустиште за стоку зове се Кисељине (пот.), али је то све узалуд. Бојно поље Скобаљићеве војске била је додина Моравска — Поморавље.

Мих. Костантиновић прича, да је она војска која је стајала у 1 лљубочици трабро ударала на типску војску и победила је.... После дође сам

за својом војском и разбије из крај једне

која се зове Трепања (стр. 116).

) седо у Цчињи, четири часа далеко од Врања.