Godišnjica Nikole Čupića

336 КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА

Ре Н 25

имате 100.000 гр. помоћи и кодико вам год затреба гвожђа, дижите из мога мајдана.“")

Црква се започе 1839. године и до 1841. беше већ готова, све од тесанога камена, и већа, и лепша него што је сада (поново довршена 1858.).

У то време беше први човек у Врању пок. Хаџи-Митаило Погачаревић м он учини да падоше силни прилози за њено удепшање.

Али док је црква грађена, спремаше се буна, противу Усејин-паше. Беху се удружили Берковка, и Исмапл-бег са осталим Пашиним противницима, и позваше на буну и Арнаутлук, истичући му то, што је Паша допустио ђаурима да дижу толику цреву, која ће им послужити, некада, за тврђаву противу Турака и Арнаута. |

Шта је у ствари било, рекох, али и Турци ин Арнаути, прости, присташе на буну. — Тада неки Фестоља из Трновца, Јумер из Прешева, Селман Рогачица и Исмаил бег, трађанин, свупише Арнзуте из Моравице и из Карадага гиланскога, те лицем 16. Августа 1841. године ударише на Врање.

. Усејин-паша је знао, да се ова буна спрема, те је најмио неколико стотина Арбанаса из јужних предела, зване тоске, и кад Арнаути ударише на Врање, изиде Рушид-бег са тоскама и са пашиним људима, (са странком пашином), те се упусти у чаркање код данашњих бунушевачких винограда. По што и на једној и на другој страни паде по неколико мртвих, продреше Арнаути у град, попљачкаше све српске домове и трговине и упутише са на нову цреву. Цркву поравнише са земљом, па се наста-

ти пи

1) Ово су речи Усејин пашине, обрнуте само у данашњи наш књижевни језик.