Godišnjica Nikole Čupića

"' [

94 и3 СВОЈИХ УСПОМЕНА

Камо ми лепа срећа да то никад нисам ни сазнао ! !...

У Лозници ме Поп Јован упозна с неким својим знанцима, међу којима бејаше и окружни прота Игњат Васић, добар познавалац земље Босне, и велики пријатељ браће Бошњака. У овога Проте бејаше кћи, девојчица од својих 17—–15 година, необичне лепоте и дражи. Доцније је та дивна цура погинула нехотице у својој соби од пушке која се некако сама окинула...

Кад је отац мој долазио к мени у Лешницу,

„зажелео је да оде мало под Цер, неће ли познати

нека места, куда је, као војник, некад пролазио. Тада Поп Јован спреми своја кола, и узе мене и оца мога те нас" одвезе чак до села Беле Реке, где смо се у кмета Ивана необично лепо почастили.

У последње време свога живота, Поп Јован је у Шапцу добио почасно протојерејство, и за оддиковање носио је вишњасту камилавку. У својој дужности био је до смрти тачан и уредан, а преминуо је у Шапцу 22 априла 1896, у својој 72 години.

Степан Тешић, кмет лешнички, родио се у "Травнику, у Босни, где је одрастао н научио терзпски занат. Кад је дошао у Лешницу, ја не знам. Онда му је могло бити 40 —45 година. Бејаше плав, развијен, здрав човек; у речима где има глас Љ Степан је изговарао увек ч; носио се је турски, као и други Лешничани, тек свакад чисто

и укусно, а каву је пио господски, не срчући, онако како је пију госпође! Осем терзидука, у дућану је имао и друге робе која треба сељацима, а куповао је и храну, па препродавао трговцима за свиње.