Godišnjica Nikole Čupića

ДВЕ ГОДИНЕ У СЛУЖБИ УЧИТЕЉСКОЈ 33

— Је ли ово сва Дрина, брат Перо, пита Николић, разгледајући реку која лети као помамна!

— Није сва, одговори Пера: — ово је једна растока; онамо има још једна овака.

Брег, на коме су њих двојица стајали, вода је већ била јако подронида, и он само час чека да се сурва у Дрину; а онамо на средини реке извалила се грдна велика топола с гранама низ воду, докле јој жиле стрше у небо!

— Одакле ди је вода донела оно дрво, пита Николић. | |

— Није њега вода донела, господине; него га је онде на месту поткопала и оборила! Под оним дрветом ја сам лане солио моје краве: било је оно усправо, у средини ове ливаде, а данас ено видиш, поред њега дере дринска матица, и оно лежи као свака клада....

— Ао, мој брат Перо, да зле ове воде!

— Зле, Бог ме, господине! Зато ја теби синоћ и велим да вечераш, па данас да је очима видиш: не може њој ништа ни ред онаких топола, а то. ли ће је уставити кољице и прућице!....

Бивши у Крагујевцу на скупштини, године 1848, Пера види како су се неки саветници позавађали, па рекне Кнезу да одреди суд: да се види ко је крив, и тај суд кривога да избаци из Савета!

— Не да то Устав, мој газда Перо, одговори му Кнез.

— У колико параграфа то Устав не даје, Господару! упита Пера.

— У једном, у 17 8-Фу.

— Е, вала бих ја тај један без речи погазио, само да у народу буде мир.

тодишњицА Ху: 8