Godišnjica Nikole Čupića

ДВЕ ГОДИНЕ У СЛУЖБИ УЧИТЕЉСКОЈ 39

сти сумицу која је 1 јула 1896, у Управи Фондова, износила 4608:28 динара. Нека је вазда мир праху његовому !

Хаџи-Хамза, У Лешници су, до године 1834, живели Турци, то јест Срби вере Мухамедове. Ти су Турци већином били људи богати. Причали су мп у Лешници да је из тога маленога места одлазило на Ћабу више Турака хаџија, него што их је ишло из Зворника и Шапца у једно их рачунајући. Неки Хаџи-Хамза, Лешничанин, који је два пута ишао на Ћабу, био је тако богат да су његови хртови носили о врату сребрне огрљаке; његовим коњма није било броја, а његовим земљама, јабучарима, и другој имовини није се знало цене.

Пошто су Турци кренути из Србије у Босну, Хаџи-Хамза се стани у Бијељини, а његова некретна добра остану у Србији.

Он је често одонуда прелазио овамо,.и своје земље продавао, али је све то ишло некако зло по Хаџи-Хамзу. Неко је имање он дао у бесцење, неко је продао, а новце не узео, а за неко су му се дизали протести, као да га он ни продати не сме; те тако је богати Хамза, дан по дан, нагло сиромашио. Најпосле је постао пуки сиромашак !

И та вера никад се на своју судбину није хтела пожалити!

Године 1857 долазио је Хаџи-Хамза чањ у Београд, да се моли Попечитељу да српским. властима дуж Дрине заповеди да гледају да се Хамзи не аши његова својина, него да му се плати што је право.