Godišnjica Nikole Čupića

ДВЕ ГОДИНЕ У СЛУЖБИ УЧИТЕЉСКОЈ 41 ·

— Како га грдимо, Хаџо — Па, ето, зовете га: ок-сић.

Ми смо мислили да изветреди старац ни сам не зна шта хоће да каже, па га даље нисмо НИ питали.

Године 1867, Кнез Михаило, примивши од Турака све српске градове, оде у Цариград да се представи Султану. У његовој пратњи био је, међу другима, и Димитрије Јоксић, као секретар Кнежевога Двора.

Кад је онамо дошло да се попишу имена онима којима ће се дати султански ордени, чиновник турсви изјави да презиме Јоксић не сме изнети пред очи Султану, те тако кнежевога, секретара преименују некако другојачије, и орден му буде дан на некако друго презиме.

Наше часно и красно презиме Јоксић, остало од некака мила старца оксе, у Турака би значило онога који нема оно што човека чини човеком !

Тада се многи од нас сетисмо јаднога ХаџиХамзе, и уверисмо се да је кукавни старац знао што је говорио. · :

Петар Тешњан, кавеџија. Родио се у Босни, у месту Тешњу, од кога,му је и презиме дошло. У месту свога рођења Петар је провео младост, па оданде тумарио у свет. Удруживши се с неким весеџијама Арнаутима и Грцима, четовао је по разним крајевима турске царевине: чак је доспевао и у мисирску војску, и борио се под командом Ибрахимпашином !