Godišnjica Nikole Čupića

18 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

— Бог с вама, господине, нестрпљиво се утаче у реч Алекса гостионичар: — Зар ви не чујете да људи кажу да виновник значи кривац 2

— Чујем ја, брат Алекса, одговорих му мало живље: —- што они говоре, али то све ништа не смета Бојовићевој здравици, да је она добра, и да у њој нема никакве увреде ни за кога, а најмање за Кнеза, у чију је част и подигнута !

За тренутак наста тајац. Дружина очекиваше што ћу ја даље казати.

— Виновник је, господо, наставих ја: — онај који је нечему вина, узрок; па ако је нешто зло, он је виновник зла; а, ако је добро — он је. ви-

новник ддбра. Спнотње весеље било је добро, било је радост и кадетима и Ваљевцима, а онај који је проузроковао то весеље, који му је, дакле, виновник, јесте онај који је те младиће послао у Ваљево дакле владалац. И њега назвати оним што он јесте, није никаква увреда !...

Многи заћуташе; али бејаше два три упорника, који се опет враћаху на судске пресуде, из којих, по њихову мишљењу, излази да виновник није ништа друго него кривац.

— Пред судове, рекох ја и овима: — доводе само виновнике злих дела; али, господо, сав живот људски не мора пролазити кроз судове. Што је добро и лепо може и осем суда живети !...

Многи се осмехнуше ; а неки још осташе упорни; тек и једни и други, после тога разговора, гледаху на мене много другојачије. Алекса гостионичар, не могући ништа противно казати, а не желећи ни на моје мишљење пристати, само кроз зубе гунђатше:

— Смешно: јуче је дошао, и он да зна боље од оволиких људи...