Godišnjica Nikole Čupića

ЖЕНЕ У ЗАДРУЗИ 41

То се онамо узима да припада самој станари, а не целој задружној кући!

У задрузи жена, оставши удовица, ако има деце а неће да се удаје у други дом, живи у тој кући, помаже у радовима, као што је помагала и док јој је био муж жив, и ужива онако као и за мужевља живота. Хоће ли пак да се уда, њој за преудају не треба никаквих великих трошкова, јер је, њеном срећом, женско чељаде врло скупо на селу. И за удовицу, особито ако се зна да је ротка, удовци се отимају. За њу, по песми, п „свате моле, и коње море“; „за њу дају гроше и дукате“, само да би је испросили и довели!

Нека удовица, и ако се мисли преудавати, остаје у дому где, је обудовела, п ту чека нову срећу; а нека се враћа у свој род, и онамо чека нове просиоце.

Ево два случаја из живота:

Исапло Степић из Рипња, кршан момак, из добре задружне куће, испроси и доведе за себе девојку из села Лисовића. На самом венчању Исаипла внађе страшна болест: он се, јадник, гране !/ Тако згранута, њега узму отац и мајка му, и одведу у Манастир Каленић Светому' Краљу, где је остао више од пола године. А млада му, тек венчана, остала је у кући, међу јетрвама и деверима.

Питали су је: желили да се врати у род!

— Докле год у њем душа куца, ја из овога дома нећу никуд; а ако, по несрећи мојој, он умре, онда што ми Бог да!

То је био њезин одговор.

Други случај.