Godišnjica Nikole Čupića

ДЕВОЈКЕ У ЗАДРУЗИ· 40

Поред онога што девојка, удајући се, треба да понесе за себе и за свога младожењу, њена је дужност да дарује све сватове, и све оне које у свекровој кући затече. Свекру и свекрви треба да дарује по кошуљу; деверима, заовама, јетрвама, и сваком чељадету у кући вођевина треба да донесе макар најмањи дарак од својих руку. Куму, старојку, и деверу треба да да кошуљу, или што мање. Сватовима, сваком по пешкир (убрус), па чак и свирачима (циганима) мора по штогод привезати за гајде, за ћемане, и за бубњеце ! С тога старије жене, бабе, п матере, опомињући девојке да не дангубе, често пола у шали а пола у збиљи, говоре:

Девојко, весела ћерко! жури се и ради! Знаш ли, да си и циганима дужна! То јест, теби ваља спремити даре чаки циганима, који ће ти на свадби свпрати!..

4 нишкој околини има дана кад се · траже девојке које имају лепе гласове, п знају лепо певати. Таке певачице о Лазаревој Сџботи пду и певају као „Лазарице, а о Ђурђеву дне као Краљице !

Што год тада добију дара у новцу, то је све њихова својина. У то им се нико не меша.

Поред тога, онамо је обичај, да се женскињу у опште одређује по неколико врста чокота у винограду, што оно сме по вољи брати и продавати,“

1 Овде не уди поменути и нешто из живота у нашим манастирима: Године 1865, маја 10, био сам у Манастиру Никољи под Кабларом. Ту ми игуман Леонтије, жалећи се, причаше како је у нашим манастирима био стари обичај, да се вредном калуђеру даје _ по нешто места, уз општи манастирски виноград, те он сам себи

посада колико хоће и може лоза, као своју особну имовину, па то после сам реди, бере, и троши по својој вољи. Сада је, вељаше Леонтије: — црквена власт те особине одузела, и спојила с мавастир-