Godišnjica Nikole Čupića

ДЕВОЈКЕ У ЗАДРУЗИ 47

Поред онога што одива донесе из очине куће, добија, она и у мужевљој кући даровнине на просидби, а и о самој свадби. Све то иде у њен наниз, који она, докле је млада, носи као украс, а кад остари, она га даје својим кћерима, а нешто и снахама, које је особито пазе и дворе.

Девојка у задрузи, чиј отац није имао мушке деце, сматра се у кући као и свака друга девојка из те куће. А пошто се уда, могла је, ако је хтела, тражити што у име своје очевине, и задругари су се сматрали као дужни дати јој штогод у новцу.

У Нишком округу, за Турака, овака је кћи на

деоби добијала од задруге свој део у натури.

Али многа није хтела никад ни помињати тога свога наследства, само да би остала у љубави и лепом животу са својим родом. Одиви је свакој дика похвалити се својим родом, и лепим животом с њиме!...

А: Херцеговини, девојка добија своју особну имовину п на овај начин: чим се роди женско дете, његова мати искамчи од оца, или ко је кутњи старешина, које женско теле, или овцу са женским јагњетом. Док то дете порасте за удају, дотле и оно њетово теле, или она овца се јагњетом, већ има лепо своје потомство. Ове је то девојци прћија!

Ваља поменути да нико неће да дира оно што

је девојачко. Узети тако што била би велика грехота !

Пред Никољ дан, кад се варица вари, у неким херцеговачким селима домаћини, чим се котао с варицом настави на ватру, скупе сву децу око ватре, и заповеде им да, скрштених руку и стиснутих губица, стоје докле год варица не проври. Ко то отрпи, добија на пролеће прво јагње које се ојагњи. На