Godišnjica Nikole Čupića

ТРГОВАЧКИ ЦЕНТРИ И ПУТОВИ 33

њују у Србље на Дању, да не плате нишча... ни да плаћају царине ни бродове које несу имали закон у цара Стефана и Ђурђа.“ ! То је потврдио и Ђурађ П. Баотић својом наредбом од год. 1386. „да им није на Дању царине ни инде нигде у мојој земљи.““ Год. 1394. исти Ђурађ уступи Млецима Скадар са околином, где је спадао и Дањ. Под Млецима остао је Дањ све до 1456. тод. Те га године по једном споменику миланског архива заузе Лека Дукађин. Год. 1468. сва је Албанија пала у руке прека па с њом и Дањ.

Ј. Ђустинијани у своме путопису од 1553. год. вели, да се на 18 миља далеко од ушћа реке Бојане, пловећи уз њу, а 6 миља од Скадра налази стовариште св. Срђа.“ То је св. Срђ у нашим старим споменицима. Ту је био бенедиктански манастир св. Срђа и Бака.

У време старе српске државе св. Срђ беше знатан као трговачко место. Ту су се лађама уз Бојану доносили сб и други артикли трговачки, овде се истоваривали и после продавали или караванима даље носили у унутрашњост српских земаља. Одатле пак лађе су товарене сребром, златом, сировинама и другим чим, што се из српских земаља извозило, и тако натоварене ишле су низ Бојану у знатнија приморска тржишта.

Из содског депоа св. Срђа снабдевала, се сољу цела северна Арбанија и знатан део српских земаља. Како је промет соли био врло велики, то је и царински приход био доста знатан. Од тог царинског прихода у св. Срђа имала је црква, св. Николе у Врањини 100 перпера годишње: „у св. Срђа докодав на свако годишче р перпер от царине.“ Осим тога и црква, богородична у Купелнику имала је известан доходак од св. Срђа.“

У једном споменику помиње се неки „Карко, Боји је за време Уроша, по свој прилици наплаћивао царину и неприлике правио Дубровчанима у св. Срђу, с тога,

1 Миклошић, Моп. Зегђ., 203.

2 14., 204.

3 Хан, Путовање вроз пор. Дрима и Вард. српски превод. стр. 480.

% Сопп)ввјопев еђ Ке]. Уеп. г. П. 229.

5 Сопве. Југесек, Пје Напдејвагаввец., стр. 65.

5 Даничић, Речник из књиж. старина ЈП. 155.

тодиШњЊицА ХХ 5