Godišnjica Nikole Čupića
522 ДЕВЕТ ПРИЛОГА 151 није могло чути да је лира Стојановићева звучнија од Поповићеве. Поповић није ништа више ни тражио.
Песма је његова штампана још те године у Светићевој „Голубици“, а Исидор Стојановић започе, мало доцније, вредно сабрати грађу за историју борбе под Карађорђем, који му користан посао прекиде смрт.
0 овоме је укратко забележио и Ђорђе Малетић у „Подунавци“ 1856. бр. 16.
8. Стерија и Сарајлија
У оно доба кад је Министарством Просвете управљао дух једнога Јована Ст. Поповића — а Поповић бејаше начелник тога министарства —, и кад је дужност секретарску „извршивао“ пееник „Србијанке“ Сима Милутиновић — било је и ово што се овде саопштава...
Поповић бејаше вредан, тачан — можда и педантан. То знамо.
Милутиновић бејаше — друкчији. То је лако знати.
Једном се деси да Сима не дође у канцеларију пуна три дана. Што начелника о томе не извести можда и није велика кривица; али биће да је. начелник сазнао како Сима не болује — ни он ни ко од његових.
Четвртога јутра уђе начелнику у канцеларију момак који је био одређен да пред министарством стражари, па јави: „Иде г. Милутиновић и — можда ће овамо.“
Начелник брзо оде столу његову и спусти табак хартије на коме је било написано;
Госп. С. Милутиновићу Бити другар дружељубну (0 свом лебу — ствар је срца.