Godišnjica Nikole Čupića
154 ГОДИШЊИЦА
Јутро је свануло лепо; облака нема, магле —
Победне чете бојне у равно поље нагле,
Стегови гордо лете, к'о крила с'вијају,
Крстови са њи златни чудесно сијају.
Панцири, мачи, сабље, железна копља јака
На груд'ма, руди трепте безбрижни див-јунака.
Чекају цара моћна, и све ће у ред стати,
Душана ето Силног, сјајан га сабор прати,
Коњици земљу бију, бацају пену с уста,
Немају мира — скоро остаће Жича пуста.
Патријар с крстом светим благослов војсци дели, 5 Сваког су славе ратне таласи већ занели.
Још мало само ево, и Душан с војском оде,
А Жича празна оста, не чује њине 'оде,
Тек само црно-смерни иноци с уста бледи
Молитве шаљу да он Маџаре сад победи.
Све је већ прошло, мети ал' стигло људско није,
У праху слава ено негдашња сад се вије,
Времена зубом све се измрви, строши, тлачи —
Народе, с певцем твојим, ах, плачи, болно плачи !
Друга гласи: Надписи
1, Гордост није нигда дика, Ни је срећан ко је своји Знаш, и празна слама често На кровови кутњи стоји.
2: Свакоме је судба дала пута права Магарица лава тек не обећава.