Godišnjica Nikole Čupića
160 ГОДИШЊИЦА
Причаће ми тугу у путника тог Што му душу тишта са удеса злог.
Причаће ми млоге радости и јаде, Саломљену в'јеру, покошене наде.
Тешко ће ми бити слушал' причу ту, У тренућу једном сносећ' судбу сву.
Ја сам давно путник тај што носи јад, Ја сам онај који жићу бејах рад.
И крај гроба свога, берућ' стручак цвјетка, Пјевам пјесму своју немилог свршетка.
М/ Стефан Цуца
Бајронизам Стефана А. Перовића Цуце Црногорца, нећака и поетског подражаваоца владике Рада, показује се и овом песмом из архиве уредника „Подунавке“ . и „Српских Новина“ Милоша Поповића.
Данђ
На Истоку небо руди, ево зоре како зори,
Тоште мало — што би сљ тамомђ у пламену огњу тори. Гори, пламти, те сажежи царство цара пакленога,
Некљ у огнђу истражи се биће беса вечитога !
Ал светђ прје ти намђ реци, Дане што те Изтокљ дав,. Шта намђ носишљђ 2 радостљ, жалостђ, кобљ ил' тугу, уздисав 2 'И досадљ ми освиташе толи дневи иза ноћи,
Ал' у нљима не биаше духу лека ни помоћи.
Ти си варливђ, варашђ лоде — па нека им тако буде! Али чему мене мислишљ обманљиват' опетђ тудег
Знам ти племе... другомђ свето, али мени крвавђ васђ си! Желђомљ вдномљ поздравламђ те: понајзаднби мени да си