Godišnjica Nikole Čupića

НЕШТАМПАНЕ ДРАМЕ ЈОАКИМА ВУЈИЋА 197 покривен остати.“ У сред те тако дирљиве ситуације упадне неки граф Марковић, „тетак“ ова два брата, и објасни како је стари граф Милутину оставио све, а Герасиму ништа сем проклетства, јер је овај раније послао елугу свога да старога графа убије. Наравно да Милутин ипак не узме себи цело наследство него га поклони Герасиму, а задржи себи само колико му треба да може живети са Ксенијом, коју узима; Герасим, срећан и раскајан, узима сељанку коју је „обесчестио.“

Ова драма, као ни многа друга из Јоакимових рукописа, није његова; Јоаким то сам каже, и назначава! њен оригинал. То је Паз Уокитвћет пиђет деп ЗУбата ита Фге (тебитћ, драма из 1778, од Карла Екартехаузена, оног истог незнатног немачког драматичара ХУШ века од кога је и Фернандо и Јарика; п у Њој, као иу Фернанду и Јарици, одржава се потпуно јединство места и времена: радња је једнако у дворцу графову, и „почиње се у јутру а совершује се пред сами вечер.“

Сирома стихотворец (1 чин)" је изгубљена драма Јоакимова, ње нема данас очуване међу његовим рукописима, као што нема ни Девојачког лова, али је и за ову драму као и за Девојачки лов сам Јоаким назначио од којега ју је писца превео, и ми је можемо по овоме познати и оценити. То је Коцебуов Пег атте Роб,“

' Пав Котитћец шђет Запа ита (еђит, ет Зећапзрте] ш 3 Аплисеп пасћ ЕсКатезћацзеп (Китге Вод". стр. 18).

2 Сџрома Стгжотворешљ, едно авно позорице у 1 дђћиствио (Животоп. 444); Пет атте Роећ, еп Зећацврје] 1п етет Аштиве пасћ Кофзеђце (Китге Вгодт. 20). — И иначе се зна да је ово Коцебуов комад. Бележећи да се тај комад играо 1885 у Крагујевцу под управом самога Јоакима, Малетић додаје да је то „Коцебуово дедо“ (Малетић, Грађа, 4, прим.).

3 Пет атте Роег. Елп Зећапзрте] п ешеш Аштисе. (7 ћеафеу боп Апдиз! ф. Коггеђие, ХХУЦПТ Ва. 1841).