Godišnjica Nikole Čupića

НЕШТАМПАНЕ ДРАМЕ ЈОАКИМА ВУЈИЋА 211 и за сербски род списао Паунку агодинку, једну драму из српске прошлости.

Паунка Јагодинка (5 чинова)' представља једно „дјејствије“ које се „случило јест јоште 1310 вјека у сербској земљи“, представља, одмах да кажем, сасвим фантастично, нимало историски. Паунка је кћи Бранка, сердара јагодинског, који је под краљем Милутином ратовао и који се сад, заједно с Миленком Карановчанином, враћа са свога шеснаестогодишњег пута из свете земље, где је војевао; како је и ова драма тако исто вешто рађена као и многе које је Јоаким преводио, то Паунка, наравно, с почетка не зна ко јој је отац, и тек се на крају првог чина е-њим позна, кроз плач и грљење. Она се заљуби у Миленка, сад „војводу“, Бранкова сапутника и друга, који је у светој земљи спасао живот овоме: једанпут кад је Бранко спавао под урмама а Миленко само дремао, па један „свирјепострашни“ лав појмио да скочи на „спавајућег“, а Миленко подметне штит, а лав на штит и Миленка, а Миленко „мачем“ па „на полак“ расцепи лаву главу; и још једанпут. Љубав та између Паунке и Миленка (јер и Миленко њу воли) одмах се јавила; „она вас је при вашем нервом взору возљубила“, каже Бранко Миленку, а и Миленко, пре тога, изјавио је њој љубав: „о Џаунко, рекао је он, блага Паунко, што ћу ја, један нешчастљиви человјек, без тебер ја тебе љубим и за тобом умнрем“. Бранко благослови њихову љубав, и они се вере, тсатрално, с трубама и „бубњевима.“ Али сад,

' Џаунка Игодинка. Жедно авно позорише у петђ дђиствја, изданио 1 за Сербски родљ сиисано Јоактмомљ Вуичемљ Славено“ Сербскимљ Списатедђиљ. У Обцежителному Монастнру Бездину, у бпархи Темишварском сушеху. Вед. 8%. Листи 21 немагин. — Ркл. је К. С. Акад. Наука (в. Кат. бр. 195).

2 Примедба на листи лица у рукопису.

14»