Godišnjica Nikole Čupića

НОШЕЊЕ КРСТА

245

пушака. „Ко и ту ногу нзнесе, чине му шемлук“. Православни и католици онда иду у мјесну православну цркву на службу божју. Послије службе седам православних кућа у Микулићима, по могућности, све те „излетнике“ између себе пораздијеле и поведу собом на ручак; „то је њихов завјет и крсно име.“

И црногорска влада требало би да се постара и даде прилику, да ова свечаност добије већега покрета — јачега гласа.

У Нахији (Васојевићкој носе крсте'): Забрђе први дан Тројичина-дне, Божићи други дан, Слатина трећи дан; Коњухи, Ђулићи и дио Полимља на Спасов-дан (Вознесеније); Присоје, Пејовац и Салевићи на Мали Спасов-дан (8-ми дан по Вознесењу); а Виницка на Марков дан.

Ровински наводи, да су; Турци за вријеме пошљедњег рата попалили и порушили све цркве у Васојевићима, те се прије ношења крста свршује служба на ономе мјесту, гдје је била црква, на црквини. Ту се освјештавала вода и сб, те су освећену воду узимале планинке и помало ње цијелог љета давале стоци. Џошље молепствија са свјештеником на челу иду око села 20 људи и пјевају:

— Господи Помилуј! —

а из кућа им износе ракије, вина, млијека и сира. Том приликом се млади момци шале: отимају или краду женскијема каблове млијека, из напуњенијех кесица разасипљу кукурузна зрна, преврћу судове с водом итд. Околивши село, враћају се на црквину, гдје бива објед, а по томе играње и весеље.

Свако браство његушко носи крсте засебно, а осим тога сви Његуши носе заједнички крсте на Ловћен на Тројичин-дан.

') П, Ровински : Черногорва, Томљ П. частњ 2. 1901. страна 241.