Godišnjica Nikole Čupića

НОШЕЊЕ КРСТА 247

И код обије цркве и код обије воде буде „мноштво“ дјевојака из оближњих кућа. Виши дио њих нема се гдје укрити, а свака најпажљивије мотри чији је крст најљепше окићен и да ли је који љепши од онога што је она витила. За осам и више дана не зборе дјевојке ни о чему другоме до о томе, чији је крст био најљепше урешен, те се о томе између себе препиру чији је љепши или најљепши. И мушко и женско, свак, ко иде у литији, набере по пунану руковет различитог пољскога цвијећа, а у несташу овога гранчица са зеленијем листом; то носе дому и држе га у кући дотлен, докле са свијем увене, а тада га побацају по тору и по уљанику: да им напредује стока и пчеле као цвијеће, и да им је здраво као лист у гори.