Godišnjica Nikole Čupića

из ТУРСКЕ ФОЕЛОРЕ 273

се болесник накади. После кађења жар ваља бацити у ватру. |

Свакоме човеку не пада иста амајлија са истим текстом, а тако не падају ни исте нуске нити су једнаког броја. Увек мора бити једна амајлија, једна нуска која се баца у воду, али је број оних за кађење различит. Може их бити по некад и до петнаест. Ни кађење није за све људе у исто време. Неки се каде изјутра, неки увече, а неки и изјутра и увече.

Амајлије се праве не само у болестима, већ и против мађија, и против урока, и против пушке итд.

да своје услуге оџа не треба да тражи никакву награду, већ да буде задовољан с оним што му ко да, било у новцу било у стварима, јер је то тако свето. Али се оџе овога слабо придржавају, већ већином траже да се награде за труд.

Ако је ко већ толико болестан да не може сам отићи оџи да му да амајлију, онда у место њега може отићи и други ко. Онај ко за другога узима амајлију не сме с њом евраћати у нужник, а ако морадне свратити пре но што је болеснику предао, онда мора амајлију да остави, да је не би ношењем у нужник обесвегио или опоганио, јер ако би се то десило амајлија губи силу.')

Ниш.

Атрет-кардаш или кан-кардаш. — Ахрет-кардаиц или: каа-кардаш је исто што је у нас побратим. Кад два Турчина особито лепо живе обично одлучују да се побратиме, и каквом приликом, која се не мора нарочито бирати, завежу мали прет десне руке црвеним концем,

') Мени се чини да амајлије и нуске не стоје далеко од Соломупова слова и записа што их праве паши старији свештеници болесницима, те би вредно бидо да се и на те ствари обрати пажња.

ГОДИШЊИКА ХХТУ 18