Godišnjica Nikole Čupića

ИЗ ТУРСКЕ ФОКЛОРЕ 291

све што је видела у кући њених родитеља, онда по Фамилији, комтилуку и познаницама пусти глас да јој се врло допада та и та девојка, да би је радо узела за сина итд. Ово чини с тога да би сазнала мишљење о девојци и њенима. Ако тако разбирајући не чује никаквога зла, онда пошље девојчиној мајци какву жену (калауз-жанум), која обично не би требало да је ни из момкове ни из девојчине Фамилије, да пита девојчину мајку хоће ли дати девојку за њихова сина. Калаузхлнума отидне девојтиној мајци и пошто се поздрави и поразговара о сасвим споредним стварима рекне: Бож= јом заповешћу и свечевим заветом дајеш ли своју кћер за Османа (Алаа/н емриле ве пејгамбер каулиле сен'н к'ани Османа верд'н'миг). Ако мајка пристаје да да кћер: Пристајем и дајем ако и отац пристане (Кабул ит'м ве вердм еђер бабаси кабул идерсе). А ако не да онда рекие обично овако: Хвала, моја девојка није за удају. (Ејвала, бенм ам вармак ич'и дил Д'р). Ако жена изјави да пристаје, пита мужа шта он мисли и ако и он не буде имао ничега против, онда јави калауз-хануми, те она извести младожењину мајку. Долазећи да ту вест саошити виче: Мижде! Мижде ! (Новост! Новост !). Калауз-хануму плаћа момков отац према стању. Даје јој: дукат, шалваре, мараму или што слично, а по некад су поклони и много већи. — Кад се ово овако сврши калауз-ханума јавља по махалама за пристанак, па жене иду те честитају момковој и девојчиној мајци.

Нишан (прошевина-даривање).

На неколико дана после овога бива нишан. Момкова мати с калауз-ханумом и комшиницама иде девојчиној кући и понесе младожењин дар девојци: минђуше, огледало, низу дуката итд. према томе каквога је „стања младожењина кућа. Кад дођу девојчиној кући ка-

19"