Godišnjica Nikole Čupića

из ТУРСКЕ ФОКЛОРЕ 301

За овај дан ђачки родитељ лоручи код Фурунџије за оџу велики чурек (хлеб), за калфу нешто мањи, а За бевапа (фамулуза) још мањи, за све ђаке пак симитеи уз то им купи по један Фишек пењир-шећери (сирни шећер). Све то узима бевап, па најпре даје оџи његов чурек и онда осталима редом. После овога старији гости пију кафе, пуше дуван, разговарају, а ђаци једу си__мите и шећера. Најзад се људи разилазе, деца се рас-

"пуштају кући за тај дан, а калта одведе новог ђака кући.

Често се дешава да се све ово сврши код детиње куће, и одатле се деца распуштају кући, а оџа обично буде задржан на ручак.

Цео овај обичај примања у школу зове се чуџукбашлатмак (примање детета).

Сутра дан полази и нови кандидат с осталом децом у школу и почиње учити.

Дерс (настава).

У Турака, као што рекох, сва деца нису полазила у школу у једно доба године. Због тога и није могло бити јединства у настави, већ је свако дете засебно учило, те је неко било тек у почетку, друго је нешто одмакло, треће је било већ при крају итд. према томе кад је које пошло у школу и како је напредовало у учењу.

Прву реч у школи водио је оџа, под његовим се надзором све радило, али сем њега радили су још и то врло много још и баш-калфа (тлавни помоћник) и халфа (помоћник). То су први и најбољи ђаци, који су с успехом најдаље отишли. Они уче и слишавају млађе и лошије ђаке, а оџа после тога преслишава све ђаке па и њих. да све време докле калфе раде с ђацима, оџа седи на своме месту, пише, чита, или ако зна какав за-