Godišnjica Nikole Čupića

а

14 ГОДИШЊИЦА

печатане ту. „Естији“,') „Нова народна антологија“ 53 од, Дим. Танкопулоса и „Хрестоматија нов. грчког језика“ >) од Леграна.

ж Ж ж

На челу збирке „ЕЛА. Дијуци“ налазимо једну приповетку од Александра Рангависа, „Златан бич“.“) Место, које је овај писац ту добио, одговара хронолошки месту које заузима у новој грчкој књижевности. У свом дугом животу (родио је се Ал. Рангавис у Цариграду, 1810, а умро је у Атини 1892) стекао је он неоспорних заслуга за отаџбину, и као државник и као књижевник. У службеној каријери заузимао је најразличније положаје; био је официр (1831), секретар у министарству унутрашњих дела (1842), професор археологије на универзитету у Атини (1845), министар спољних послова (1856—59), посланик на разним местима и дворовима, у Вашингтону (1867), Паризу и Берлину (1877—86). У књижевности нема поља на којем није по штогод радио. Писао је песама лирских и епеких, а и неколико драма ;7) писао је историјске приче,“) два три романа.) Преводио је Дантеа, Гетеа, Лесинга. Писао је једну „Јелинску археологију“ на Француском (1842—55), и

једну на грчком језику (1966), а и једну „Историју нове

грчке књижевности“ (1897) на «ранцуском језику, у којој

1) ЕЛлађиха Ашуџђиста џгта оу шжотор тоу Жоуурарвоу. Еу Адуувле 1896 стр. 530.

2) Мед Аолиђ Лудолоуша гу А9ђу. 1899 стр. 528.

8) Оћгезбота е Отесапв тодегпе рађђев раг Еше Гегтапа обе. Рата 1899 сгр. 492.

4) То Хуообоџу џабтоу.

5) Диџроса лотџиала 1887—1889.

6) Дисрора дијуџиата 1555.

7) Кнез од Мореје.