Godišnjica Nikole Čupića

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 67

Шапчанин се родио у Шапцу, 7 Јула 1841, те отуда му је и ово друго презиме; иначе се презивао Поповић. Родитељи су му били из Новог Сада, где је он и основну школу учио, а гимназију у Карловцима. За тим је 1861 до 1865 године провео као практиканат и писар у конзисторији шабачкој, 1865 постављен је за учитеља у шабачкој полугимназији а идуће 1866 за писара Министарства Просвете, где је као писар и секретар с малим прекидом остао све до 1880 године, када је постављен за управника Народног Позоришта, где је остао пуних тринаест година, а онда је постављен за управника Краљеве цивилисте и круниних добара, у ком је положају 1895 године и умр'о. Пуних четрнаест година дакле Шапчанин је провео у управи просветној управо у оно време, када се најживље радило на народној просвети: на отварању школа, на ширењу писмености, на установљењу прве Учитељске Школе у Србији и на препорођају наставе и васпитања, по школама. да све то време он је и као надзорник („инспектор,“ „ревизор“ или „директор“ како се онда зваше) обилазио школе, оцењивао рад учитељски, давао учитељима савета и упута, а као секретар министарства, утицао је и на издавање наредаба и службених упустава учитељима као и на израду и штампање уџбеника, за основне школе. За свето време и учитељски испит полагао се у самоме Министарству и Шапчанин је увек бивао чланом испитне комисије.

Али нада све ово истичу се Шапчанинови књижевни радови педагошки и они су за нас меродавни. По њима ћемо ми и овде ценити Шапчанина као педагога. Од Шалпчанина имамо ове књижевне радове:

1. Посланица учитељима основних школа, у Београду у Државној Штампарији 1869, на 16", стр. 88.

5»