Godišnjica Nikole Čupića

ГОЛИТЊИЦА 57

мира и утврђења правних односа међу народима и државама. 31. октобра 1888. г., састали су се у Паризу, у сали једног хотела, !0) чланова енглеског, п 30 чланова Францускога парламента; а намера им је била да се посаветују и договоре, како би се могле Енглеска, Француска и Сједињене Америчке Државе везати уговорима, да своје међународне спорове расправљају путем изборнога суда. Сложили су се, да се идуће године, када ће Француска прослављати стоту годину од Велике Револуције, а за време изложбе у Паризу, састане једна конференција, па коју ће, осим парла-

ментараца из Француске, Енглеске и Сједињених Аме-

ричких Држава, бити позвани и људи из других европских законодавних скупштина, а за којесевећ зна да су наклоњени пациФфистичким идејама.

Тако је постао Међународни Парламентарни Савез. Кад је Гледстон сазнао о решењу Француско-енглеских парламентараца: да се сазове конференција од посланика свих земаља — рекао је: „3!. октобар. 1888. године, историјски је дан,“

ИТ.

Међународни Парламентарни Савез |Џтлоп Пп.еграгЈатлепфајге) дао је пацифФистичком покрету, на Западу, нове снаге, учинио га — ако је реч удесна — озбиљнијим, и отворио му нов пут којим ће брже до циља доспети. И до тада су, видесмо, пацифистичке тежње с времена на време налазиле одзива и у законодавним телима, изазивајући у њима по коју резолуцију у корист мира п увођења изборног судства за решавање међународних размирица. Али су такве резолуције махом, осим у Италији за време министарства Манчинијева, остајале само у парламентским записницима. У међу-

народним пословима врло се тешко напуштају старе

рутине, а увођење ширих погледа и нових начина запиње увек о питање: ко ће почетиг У Међународнем Парламентарном Савезу пак, биће од сад јемства, да ће у том погледу боље ићи, јер бе предлози у

корист мира п међународне правице, имати за с<бе

у сваком парламенту организоване групе посланика;