Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 123

се о принципе морала које виши интереси свих цивилизованих народа захтевају да се поштују.

Износило се с извесних страна да Хашка Конференција није зато постигла никакав успех, што одредбе њене „Конвенције о мирном расправљању међународних спорова“ нису обавезне; а да се то што јаче аргументује, п да би се доказала истинитост давнашњега тврђења: да без ратова не може бити, да је ратовање „елеменат у уређењу света“, као што је казао Молтке, или „Закон Света“, као што пише Бринетијер ') указивало се на крвави рат на Даљном Истоку, који је букнуо Фебруара 1904. између две велике силе, које су потписале речену конвенцију и узеле на себе дужност да поштују њене одредбе.

Изашли бисмо из граница у којима овај напис треба да остане, а може бити да бисмо се нашли и на пољу на ком је мишљење једнога српског књижевника без интереса п важности, ако бисмо хтели улазити у дискусију о питању: да ли свет може бити без ратова 7 Али је потребно указати на једну заблуду која је и код западних народа још доста распрострањена, а које се, на жалост,и по који велики писац, као што је на пр. један Бринетијер, не уме да ослободи. Јер свакако је то заблуда кад се тврди да је пацифистички покрет управљен против свакога ратовања, да он пориче у опште нужност рата.

Било је увек, а има и данас, људи великих не само по срцу но и по уму, који о човеку и његовим природним склоностима имају лепше мишљење него што то живот и рад људски показују, и који верују да народи могу доспети до срећнога времена кад ратова неће бити, кад ће народи живети у истини као браћа, и своје међусобне распре, колико их буде имало, братски, и на миран начин, расправљати. Таква, је вера једнога Спиноце, једнога Канта, Толстоја), и других још. Али пацифистички покрет нема пред очима тако далеку и тако идеалну мету. Он није никад прелетао границе практичних и остварљивих захтева. Рад свих пацифи-

2) Кеупе дез Фепх Мопде, од ове године.

3) Вид. Толстојеву књигу „Покајте се“ (немачки, Везшпе! Епећ. Јепа, 1904.)