Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 135

био сат с медом, да уђу у собу. Кад видјеше да је затворен, оне покушаше на други прозор и на све остале прозоре од куће. Ако су пчеле заиста у стању чинити асоцијације од утисака и с обличјем прозора довести у свезу како да дођу до меда, онда ће пчеле и на прозоре од куће сусједа нападати, која је десет корака удаљена била. И заиста пчеле су нападале и на прозоре од куће сусједове.

__Бутел — Репен спомиње и овај случај, који је нашао забиљежен у једним америчанским пчеларским новинама: Ако метнемо тањир с медом на стабло каквога дрвета, гдје има више дрвета, онда ће пчеле тражити мед, кад га уклонимо с онога дрвета и по другим дрветима и то на истом мјесту, гдје је стајао тањир с медом на првом дрвету.

Из овога се јасно види да пчела чини представе о појединим предметима, да стиче искуства, да учи, а никако не заслужује да је Герстунго назива 8гоћдате КеНехтазећте

3. Позната је ствар пчеларима, да пчеле кадгод валутају у туђу кошницу, кад иду с паше, и ако су теретне т. ј. ако носе меда или рђе, онда их оно друштво, у које су залутале, радо прима. Али ако не носе ништа, онда их нападну са свијех страна и потуку. Дакле и пчеле гријеше, забуњују се, што не би смјело бити, да их води виша интелигентна снага. Да их води виша интелигентна снага, не би било међу пчелама никад забуне.

4. Поједина друштва показују нам се с индивидуалним карактерима. Једно је друштво мирно, благо, не уједа; друго је пак пакосно и не смијеш доћи близу њега. Једно се показује вредније, а друго је љеније. Једно брани своју кошницу јуначки, а друго пушта туђице без отпора у своју кошницу. Једно раније излијеће на пашу, а друго доцније. Једно има увијек на лету стражарице, које чувају кошницу од туђица, а друго нема и т. д. Из овога се види да нијесу пчеле просте Већехтавгећ -е, нити их виша интелигенција води, него да раде по природи својој, иначе морала би сва друштва једнака бити по свачему, да их води виша интелијенција. Шта више има разлике између