Godišnjica Nikole Čupića

908 ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА

више Гробница, налазе се такође закопине и заравњи, куда су данас већином њиве са ретким и старим забраном, а простиру се уз једну косу која се зове „Побрђе“. На овој страни нема зидова над површином земље, али се још познају заравњи где су биле некада грађевине. Од крајњих рушевина на југо-западу до крајњих закопина на северо-истоку има нешто више од два километра у дужину. Тако исто простирање је и у ширину прилично велико. Ако упоредимо ове развалине с онима у Беласици, онда нам се простор колорићског насеља показује куд и камо већи, те рекао бих да је некада ово насеље било многобројније од онога у Беласици. И по своме географском положају Копориће је ниже, жупније и питомије од Беласице, о чему најбоље сведоче остатци негдашњег виноградарства, где се још из средњега века очувала винова лоза, и ако у 18. и 19. веку није негована. Напред смо већ, говорећи о Облику, споменули Виноградиште, али на тој страни, осим имена тога, нема остатака од лозе, док у Старом Копорићу, 1878. год., имаше винове лозе на два места. У „Присоју“ надомак Гробница, на ивицама страна оне мале долине што се спушта на југ од Градине потоку који долази од Барица, била су два гумна близу једно према другом — оба Вукића Пантића. Код оба гумна било је по неколико чокота винове лозе, са којих сам некада сам брао зрна; осим овога имало је у близини и неколико бокора рибизле. Ван сваке сумње, туда су били гровни виногради наших старих Копорићана, који су се простирали до Градине и преко пута ка Венцу и Главици.

Старо Копориће — заједно са свеколиким простором земљишта садашњега Копорића — препуно је остатцима од старих грађевина и закопина; али узалуд ћемо данас тражити на површини земље му ма каква писмена обележја која би нам објаснила прошлост његову, јер их нема. Ну, без сумње, има још много драгоцених споменика које и данас ревноснс чува земља у утроби својој. Примера ради, а пре него што се упутимо оним још очуваним рударским окнима и порушеним минама, споменућемо остатке старога водовода и његове земљане а глеђосане цеви што их је поводањ пред рат 1876. гГ.