Godišnjica Nikole Čupića

8 ДВА ДАНА У СКОПЉУ

1.

Скопље 1886 и 1905. Нова улога Вукова правописа у Македонији. Општи словенски покрет и националистички сепаратизам Срба и Бугара. Старински тип балканских вароши.

Најпосле од станице Аџарлар воз сиђе у скопљанско поље, а ми се топљасмо у задовољству разматрајући дивни планински венац који опасиваше то поље. Скопљански чиФлуци почеше да се нижу један по један покрај пруге, и сувремепи, још непрестано источни и мусломански тиш Скопља са његовим мунарама простираше се све већма пред нама у северном углу скопљанскога поља, међу Водном и последњим застранцима скопске Црне Горе. Северна огромна преграда те котлине, величан ствена Шар-планина и шиљак Љуботена привлачаху наше очи, које су иза њега тражиле да виде појезијом и мучеништвом нашега народа толико увенчано Косово. Не мање се старасмо да разберемо југо-источни излазак међу Гаором и Китком к мору и Солуну.

Што смо нарочито желели да познамо, то је разлика онога што смо у Скопљу видели 1886 и онога што је сад.

Та се разлика видела прво по томе што смо сад у Скопље долазили железницом. Воз је пролазио мимо улице и куће турске. Да је баш турска махала, познавало се по решеткама на прозорима. Кад смо пре деветнаест година долазили, нисмо имали коме Бога да назовемо; толико су се везе са Србијом биле запустиле и испрекидале. Данас нас дочека не мала гомила нашега, света који у Скопљу ради. Опај исти Врањанац, Васа Микић, који нас је 1886 на својим колима из Врања довезао, сад држи у Скопљу „Гранд Хотел,“ лепу укусну зграду, сгазидану у стилу италијанске виле у самом стаклету и прозорима, како се већ воли на истоку. На хотелу је, наравно, натпис српски, Француски и турски. Колико се могу опоменути, 1886 сам видео у Скопљу на продавницама натписа грчких, али српских, новим правописом, јасно српских, да се могу разликовати од бугарских, не опомињем се да је онда било. Кад смо, | после одмора, започели шетњу по улицама видео сам